OSNOVNOM SUDU U BIJELJINIPREKRŠAJNOM ODJELJENJUŽALBA PO PREDMETU : 80 1 Pr 000670 10 Pr |
 |
Na početku bih istakao da je formulacija prekršaja koji nam se pripisuje netačna, jer niti u jednom trenutku nismo ometali pripadnike sudske policije u obavljanju njihove funkcije, nego smo mirno, po njihovom zahtevu, došli do stola i dali sve podatke koji su od nas traženi, te takođe bez protivljenja ispoštovali proceduru sve do izlaska pred sudiju.
Takođe i izraz “naređenje” nije adekvatan, jer za to je potrebno da postoji lanac komande, a moja sestra i ja nismo u tom lancu, te bilo ko može samo da nas recimo upozori na nešto, a nema prava sebo da dozvoljava izdavanje nekog naređenja.
Ali to su marginalni detalji, dok je suština u tome da sam istakao da nismo mi ti, koji čine prekršaj, nego se nama, (prije svega meni) brutalno već mjesecima i tog dana takođe, uskraćuju prava predviđena zakonom, koja ću obrazložiti jer postupajući sudija nije ovu moju primjedbu uneo u tekst svoje odluke, kao uostalom niti jednu riječ koju smo izgovorili.
Napominjem da, iako nam je pročitano da ćemo moći iznijeti svoj stav o svemu, te predložiti dokaze koji nam idu u prilog, kada sam se pozvao na to pravo, dobio sam odgovor od sudije, “da nema namjeru da ostaje dugo poslije 15 sati”, te da ćemo imati priliku za to naknadno, pretpostavljam da je mislio na ovu žalbu.
Nameće se pitanje : Čemu čitanje nekih prava kada se to ne dozvoljava i sa kakvim samo obrazloženjem, od strane sudije? Čak i unakrsno ispitivanje je trebalo da bude samo “ikebana” u raspravi jer mi nije dozvoljeno da postavim 90 posto pitanja, sa obrazloženjem da je za utvrđivanje istine bitan samo taj dan, a ispostavilo se bukvalno ta jedna sekunda…
Svjestan toga da neću dobiti priliku da istaknem bilo šta što će nam ići u prlog, odustao sam na kraju od pokušaja da to učinim, kada sam postavio ključno pitanje, koje citiram :
Da li sam vam tog dana rekao da nas zanima bilo koji predmet?
Gospodin Petričević Dragiša je odgovorio da nisam, što takođe nije navedeno u Obrazloženju, kojim je sudija opravdavao svoju odluku.
Poenta je u tome što sam više puta pokušavao da dostavim nove dokaze o ubistvu Ivone Bajo, inače ćerke moje sestre Budimke, čiji sam zastupnik, a kopiju Ponomoći te jedan od pismenih podnesaka, tužilaštvu, prilažem uz ovu žalbu.
Nikada, dakle ama baš nikada nisam došao i rekao da me zanima stanje bilo kog predmeta, nego isključivo želim da predočim novi materijal i ukažem glavnom tužiocu na kriminalan rad tužioca Stjepanović Danice, koja je smišljeno, planski, sakrila sve podatke koji ukazuju na ubistvo, čak i od vještaka. Dokaz za to je audio snimak u kome dr. Busarčević jasno kaže da mu uopšte nisu bile poznate unutrašnje povrede, koje su i dovele do smrti djevojčice.
Snimak se nalazi na disku, koji takođe prilažem, uz obilje drugih dokaza o korumpiranosti tužilaštva i saučestvovanjem u prikrivanju ubistva jednog djeteta.
Uputstvo za pregled diska je na dokumentu koji ima naslov, “SAOPŠTENJE ZA JAVNOST I MEDIJE”
Dovoljno je od svih podataka, koje imam pogledati samo snimke torbe, koja je materijalni dokaz, a snimak izjave vještaka na audio zapisu Miroslav.mp3, je dovoljan da se zaključi zašto se meni ne dozvoljava da dostavim podatke o krivičnim djelima, koje je počinio tužilac.
Od više njih navešću samo neke : “Sprečavanje dokazivanja”, “Pomoć učiniocu poslije izvršenja”, “Zloupotreba službenog položaja”, a s obzirom da glavni tužilac čija je nadležnost da rukovodi radom tužilaštva i jedina je osoba kojoj možemo ukazati na takav monstruozan rad tužioca, čak i po riječima svjedoka u poslednjih godinu dana odbijao bilo kakav razgovor sa mnom, a dao je nalog i drugim pripadnicima tužilaštva da to ne čine, očito je i sam umješan u ubistvo i prikrivanje ubistva najmlađeg člana naše porodice.
Još tokom prošle godine u dva navrata sam spriječen da podnesem krivičnu prijavu, a jedan od tužilaca, Gruhonjić Muhamed, je iako sam ga tri puta upozorio da krši pravilnik, član 80, ( 1. Kada osoba dođe u Tužilaštvo s namjerom da podnese usmenu krivičnu prijavu, poziva se dežurni tužilac koji uzima prijavu i o tome sačinjava službenu zabilješku. Nakon uzimanja prijave, postupiće se dalje shodno ovom Pravilniku.) a i ZKP je predvidio pravo građanina na to (u članu “Prijavljivanje krivičnog djela od strane građana”), stav 1 Građanin ima pravo prijaviti izvršenje krivičnog djela.
Procedura za to je obrađena u članu “Podnošenje prijave”, stav 1,: Prijava se podnosi tužiocu, pismeno ili usmeno.
Jasno je dakle da nismo mi ti koji kršimo zakon, već ga u kontinuitetu brutalno krše oni koji bi morali da ga poštuju i sprovode.
Zaista je obilje članova koji su za tužilaštvo samo ukras u Krivičnom zakonu.
Navodim samo neke : Clan 347 – Zloupotreba sluzbenog polozaja, Clan 354 – Nesavjestan rad u sluzbi, Clan 359 – Povreda ljudskog dostojanstva, Clan 162 – Povreda ravnopravnosti gradjana, a meni se mjesecima ne dozvoljava da dostavim podatke i predočim ih tužilaštvu.
Možda zato što nisam tužilac ili političar. Zato što nisam gej. Ili zbog toga što nisam mudžahedin, ustaša ili četnik, nego se izjašnjavam kao jugosloven. Možda zato što nisam ratni profiter niti posleratni tajkun. Ili zbog svega toga zajedno.
Siguran sam nažalost da ima i u organima vlasti osoba koje bi mi sve navedeno stavile na teret, ali sam isto tako siguran da se niko od njih ne smije usuditi da to kaže ili napiše.
Koji je dakle razlog zašto mi se ne dozvoljava da dostavim podatke o organizovanom kriminalu, što pokušavam još od februara ove godine…
Naravno da su dokazi kojima raspolažem i koje želim da predočim tužilaštvu neoborivi i kao direktna posledica njihove obrade je višegodišnja, praktično doživotna robija za neke pripadnike tužilaštva, koji su iz samo njima znanih razloga sakrili sve dokaze o ubistvu djevojčice i pokušali to da predstave kao nesrećan slučaj.
Da je obaveza tužilaštva da analizira sve nove informacije jasno se vidi u članu “Obustava istrage” stav 3, “Tužilac, u slučajevima iz stava 1. tačka b) ovog člana može ponovo otvoriti istragu ako se dobiju dodatne informacije koje pružaju dovoljno razloga za vjerovanje da je osumnjičeni počinio krivično djelo”.
Iako sam dakle već mjesecima isticao i usmeno i pismeno da je jedini razlog što tražim razgovor sa uredom glavnog tužioca, dostava i obrazloženje novih podataka, a koji uključuju i dokaze o saučestvovanju tužioca Stjepanović u prikrivanju ubistva, nadležni se “prave nevješti” i odgovaraju ono što uopšte nisam pitao niti me zanima.
Jasno je da svaki pripadnik tužilaštva ima obavezu da radi po zakonskim propisima i ne može niko da mi uskraćuje prava predviđena zakonom, da mi čak u poslednje vrijeme glavni tužilac ne dozvoljava čak niti da predam bilo kakav dokument u pisarnici tužilaštva.
Kada sam pripadnicime sudske policije predočio član KZ “Povreda prava na podnosenje pravnog sredstva”, dobio sam odgovor da im taj član nije poznat.
Koja je svrha rada sudske policije, ako ne znaju osnovna prava koja su predviđena zakonom.
Štaviše kada sam im pismeno dostavio sve relevantne članove, obavješten sam da su oni svjesni toga da tužilaštvo ima te zakonske obaveze, ali se oni ne usuđuju da im se suprotstave, (samo da im to kažu, ništa više od toga) i da je najbezbolnije rješenje da mene vrate kući. Takav odnos niti ja ni porodica nećemo prihvatiti.
Teror i tiraniju pojedinaca koji se nalaze u vlasti moramo zaustaviti.
Razlog zbog koga poslije višemjesečnih pokušaja da dostavimo podatke o krivičnom djelu, nismo tog dana htjeli da izađemo, (to je vid protesta), je taj što želimo da sud donese odluku ko je taj ko krši zakon, a naš je stav naravno da je to glavni okružni tuzilac.
Ako bi sud dozvolio bilo kome samovolju i tiraniju, onda sutra taj isti Kovačević Novak može uz pomoć pripadnika svoje kriminalne organizacije, da me uhvate za ruke i noge te da mi zatvore usta i onemoguće disanje, sprečavajući tako i pravo na život, kao što su već ubili našu Ivonu, te ako bih se pokušao odbraniti i ugrizao ga, oni bi me optužili za nanošenje tjelesne povrede, a sud ne bi zanimalo šta se sve ranije zbilo.
Možete li nam uskratiti prava predviđena zakonom.
Ima li majka ubijene djevojčice pravo da zna kako je njeno jedino dijete izgubilo život i možemo li mi da se borimo protiv organizovanog kriminala ili ćemo za to što smo se usudili da se suprotstavimo mafiji, kao nagradu dobiti i zatvorsku kaznu?
Od devedesetih godina prošlog vijeka naovamo, isplivao je najgori talog ljudske vrste na vrh, zauzimajući različite pozicije, a najgore od svega što sam imao prilike da vidim u svom životu, danas se nalazi u tužilaštvu.
Čak ni oni koji su lično ubili dijete ne mogu se uporediti po monstruoznosti sa onima koji su taj zločin pokušali da prikriju, a dužnost im je da gone počinioce krivičnih djela.
Ubistvo Ivone Bajo je postalo tabu tema i nema medija, koji bi se usudio da objavi neki od dokaza koje vam dostavljam, a sve u strahu od moguće odmazde, (upad na BN televiziju, je primjer toga šta će se desiti onome ko se suprotstavi mafiji).
Načelnik kriminalističke policije, gospodin Teodorović, je samo 5 dana nakon što nam je obećao da će ispitati neregularne radnje inspektora, te podnijeti zahtjev za saslušanje tužioca Stjepanović, pronađen mrtav pod sumnjivim okolnostima, te je “odokativno” konstatovan infarkt, a sahranjen je po hitnom postupku bez autopsije.
Dan pošto smo razgovarali sa pomenutim gospodinom, pokušali smo isto i sa glavnim tužiocem, te nam je rečeno da je zauzet, (siroti čovjek, ne diže glavu od posla), a da je tužilac Stjepanović na godišnjem odmoru iako je ni pomenuli nismo.
Par minuta kasnije dotična se pojavljuje na vratima, (vjerovatno je pošla na plažu) a toj sceni je prisustvovao policajac Petričević Dragiša. Čim nas je ugledala, ista se okrenula i poput zmije šmugnula nazad. Audio zapis u kome se jasno dokazuje, od strane vještaka da je tužilac Stjepanović kriminalac najgore vrste, je sigurno dosad već čula.
Da li je već bio stigao zahtjev da se ona sasluša, pa je naprasno prekinula odmor.
Uglavnom bezizlazna situacija u kojoj se našlo nekoliko osoba je riješena jer je svjedok njihovih kriminalnih aktivnosti sada pod zamljom.
Koliko još ljudi i djece treba da strada od tih kriminalaca?
Dokaze o ubistvu Ace Teodorovića nemam, ali vam šaljem podatke o njihovom saučestvovanju u ubistvu i prikrivanju ubistva osmogodišnje djevojčice.
Nemoralnu i nepristojnu ponudu da se zarad par stotina maraka odreknemo tog djeteta i mrtvom mu pljunemo na grob, porodica nikada neće prihvatiti i nastaviće svoju borbu za istinu i borbu protiv organizovanog kriminala.
Ne postoji način da nas bilo ko uplaši, jer zakon je na našoj strani.
Ako sud naprotiv kaže da majka nema prava da zna, ne smije da zna, kako je stradalo njeno dijete, da nemamo prava predviđena zakonom i da svaki kriminalac u redovima vlasti, može da po svom nahođenju primjenjuje zakon ili ne, onda za mene i nema mjesta napolju u takvoj zemlji. Za iskazanu hrabrost u vrijeme dok se stvarala ova zemlja dobio sam orden, koji mi nešto znači, ali bi mi mnogo veće priznanje bilo to da zbog svoje borbe protiv mafije, kao nagradu dobijem zatvorsku kaznu.
Može li ijedan sudija da ignoriše dokaze koje vam dostavljam?
Lično sam imao prilike da se uvjerim u korektnost i profesionalizam nekih pripadnika suda, koje sam upoznao ove godine i siguran sam da mafija nema svoje ljude mađu njima, jer im je dovoljno da kupe tužioca, (koji neće naći osnova za podizanje optužnice).
Ali čak i ako biste podržali te kriminalce i uskratili mi prava koja je zakon predvidio, to neće uticati na nastavak moje borbe za istinu, koju ćemo nastaviti onda u Strazburu.
Postoji jedno pravo koje je starije od svih drugih prava, a to je pravo na samoodbranu.
Jedan član naše porodice je ubijen, a mi smo mjesecima pod hajkom koje je svojevremeno poprimila neviđene razmjere. Naše je pravo da se od toga branimo, a najbolji način za to je da istina o zločinima pojedinih pripadnika tužilaštva dođe do svih značajnih institucija.
Prepuštam sve njih, pa i vas vašoj savjesti i moralu, da donesu odluku, da li će zažmuriti pred terorom nekih krugova u redovima vlasti ili će smoći hrabrosti da im se suprotstave…
Iz priloga, koji su uglavnom zvanični ovjereni dokumenti predavani u pisarnici tužilaštva, vidljivo je da na višemjesečne pokušaje da se dostave podaci i dokazi o teškim krivičnim djelima, a vezano za ubistvo jednog djeteta i kriminalan rad tužioca, vezano za obavljanje njegove službene funkcije, nije bilo nikakve reakcije, što je i razumljivo, jer glavni tužilac zloupotrebljavajući svoj položaj, ne dozvoljava obradu tih dokaza, koristaći brutalnu silu, kako bi me onemogućio da predočim sve podatke koje imam bilo kome iz tužilaštva…
Razlog za to je njegova odgovornost za saučestvovanje u tim krivičnim djelima.
Laž, korupcija, kriminal, obmana, falsifikat, prevara zloupotreba, tiranija, sve su to atributi mafijaške organizacije poznate pod imenom Okružno tužilaštvo Bijeljina.
Većinu tužilaca uopšte ne poznajem i nemam predstavu o njihovom radu dok sam imao priliku da sretnem i tri pripadnika tužilaštva, na čiji rad i pristup poslu nemam primjedbi, ali sve dok je na čelu tog organa kriminalac, neizbježno je i rad tužilaštva kriminalan…
Zdenko Bajo
Majke Jevrosime 20
76300 Bijeljina
065831902
